Procesna tehnika – procesno inženjerstvo je posebna oblast tehnike i tehnologije koja obuhvata procese i postupke, postrojenja, mašine i aparate koji se koriste u proizvodnji i preradi polaznih materijala u cilju izrade širokog spektra finalnih proizvoda u različitim granama industrije. Studije na modulu za procesnu tehniku na Mašinskom fakultetu u Beogradu organizovane su da pripremaju inženjere procesne tehnike da u praksi rade na razvoju, projektovanju i izgradnji proizvodnih i pomoćnih postrojenja, projektovanju, konstruisanju, izradi i montaži mašina i aparata, vođenju proizvodnje u postrojenjima u kojima sirovine prolaze kroz različite fizičke i hemijske procese obrade u cilju dobijanja finalnih proizvoda u širokim oblastima industrijskih procesa i proizvodnji. Diplomirani mašinski inženjer procesne tehnike ovladanim teorijskim i inženjerskim znanjima, savremenim pristupom i metodama rešavanja problema teorije i prakse, osposobljen je da započne i uspešno gradi profesionalnu karijeru, kao i da dalje proširuje i produbljuje svoja znanja i stiče više kalifikacije – magistra i doktora tehničkih nauka. Diplomirani mašinski inženjer procesne tehnike raspolaže formalnim i visokim stvarnim kvalifikacijama da uspešno obavlja poslove i zadatke:

• Projektovanja i razvoja procesa i složenih postrojenja procesne i druge industrije
• Konstruisanja mašina, uređaja i aparata procesne tehnike
• Pripreme i vođenja proizvodnje
• Pripreme i vođenja montaže opreme i industrijskih postrojenja
• Održavanja tehničkih sistema
• Laboratorijskih merenja, ispitivanja i atestiranja materijala, proizvoda, mašina i aparata
• Istraživanja, razvijanja i osvajanja novih znanja u oblastima teorije i prakse procesne tehnike
• Nastave u srednjim, višim školama i na fakultetima
• Organizacije i upravljanja

Na Katedri za procesnu tehniku, Mašinskog fakulteta u Beogradu, danas radi 5 redovnih profesora, 4 vanredna profesora, 1 docent i 2 asistenta.

Od 2021. godine šef katedre je prof. dr Aleksandar Jovović, a sekretar katedre doc. dr Nikola Karličić.

dr Aleksandar Petrović, dipl. inž. maš
dr Srbislav Genić, dipl. inž. maš
dr Aleksandar Jovović, dipl. inž. maš
dr Dejan Radić, dipl. inž. maš
dr Nenad Mitrović, dipl. inž. maš
dr Mirjana Stamenić, dipl. inž. maš

dr Marko Obradović, dipl. inž. maš
dr Dušan Todorović, dipl. inž. maš
dr Nikola Karličić, mast. inž. maš

dr Miloš Ivošević, mast. inž. maš.

Branislav Gajić, mast. inž. maš
Milan Travica, mast. inž. maš

Začetak razvoja procesne tehnike se sreće pri deobi nastave na Univerzitetu u Beogradu između dva svetska rata. Deljenjem nastave školske 1923/24. godine na dva smera: Mašinski i Elektrotehnički, zatim i na treći, Tehnološki smer, učinjen je prvi i odsudan korak ka kasnijem razvijanju ovih grana tehničkih nauka u samostalne fakultete. Ali, u ono vreme, od kada se navode ovi podaci, veze između ovih grupa su bile još veoma čvrste. Prva četiri semestra su bila zajednička, odnosno zajedničke su bile osnove fundamentalnih predmeta, a odvajanje na posebne grupe bilo je od petog semestra. Nastava je trajala osam semestara.
Na grupi za “građenje mašina”, što predstavlja začetak Mašinskog fakulteta, i na grupi za “tehnologiju”, pojavljuju se začeci procesne tehnike u okviru sledećih predmeta: Mehanička tehnologija koju je predavao prof. Dušan Tomić i Fabrička postrojenja prof. Aleksej Lebedev.
Pored izvođenja nastave formirane su i katedre, odnosno zavodi koji i danas postoje. Tako je formirana Katedra za uređenje radionica i fabrička postrojenja, kao i kabineti, odnosno zavodi za fabrička postrojenja, građevinske mašine i enciklopediju mašinstva i Katedra za mehaničke tehnologije.
Navedeni predmeti se sreću i u nastavnim planovima školske 1933/34. godine, što znači da su već značili ozbiljnu osnovu za tadašnje mašinske inženjere. Ovi predmeti se spominju i u programima do izbijanja Drugog svetskog rata 1940, odnosno 1941. godine.
Na Mašinskom fakultetu u Beogradu u jesen 1959. godine, stupanjem na snagu novog Statuta sa novim nastavnim planom (četvrtim po redu od 1948. godine), prvi put se pojavljuju i posebni predmeti iz oblasti procesne tehnike. U okviru Termotehničkog smera formirana je izborna grupa B od dva predmeta koji su se pohađali u VII i VIII semestru i to: Tehnološki postupci i Tehnološka oprema. Predavanja u četvrtoj godini iz navedenih predmeta počela su školske 1959/60. godine, tako da se 1959. godina smatra početkom nastave iz oblasti procesne tehnike na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Kao posebno usmerenje, Procesna tehnika se formira 1966. godine i do danas je bilo više nastavnih planova.

Razvoj naučno – nastavnih disciplina u poslednjih 45 godina omogućen je stalnim brojnim jačanjem naučno – nastavnog kadra.
Prvim generacijama studenata mašinskog fakulteta u oblasti procesne tehnike nastavu je držao dr Slobodan Končar-Đurđević, tada vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta, a zatim su predmete Osnovi tehnoloških aparata i Tehnološki aparati, po nastavnom planu Grupe za tehnološku opremu preuzeli profesori Mašinskog fakulteta: Jovan Šel i Dragutin Popović.
Ubrzo zatim, profesor Milan Antić počinje sa predmetom Industrijske peći, a tadašnji docent dr Dimitrije Voronjec sa predmetom Tehnološke operacije, a potom sa predmetom Osnovi procesne hemije.
Dolaskom profesora dr Branislava Đakovića formiran je osnovni kostur nastavnog plana i jezgro nastavnika i saradnika na Katedri za procesnu tehniku.
U daljem razvoju Katedre zapošljavani su saradnici (inženjeri) što je omogućilo povećanje broja naučnih disciplina i tematskih oblasti koje su obrađivane u okviru istraživačkih projekata i istraživačko–razvojne aktivnosti na Mašinskom fakultetu.
Novi kadrovi i njihova istraživačka i nastavna aktivnost predstavljali su osnovu za proširivanje i unapređivanje nastavnih sadržaja i metoda i stvarali mogućnost da se nastavni planovi i programi stalno prilagođavaju interesovanju mladih za nova uža područja nauke i struke i potrebama i zahtevima razvoja odnosnih oblasti tehnike i tehnologije, proizvodnje i složenih postrojenja procesne tehnike.

dr h.c. Milan Antić, dipl. inž. maš.
dr h.c. Dragutin Popović, dipl. inž. maš.
dr Branislav R. Đaković, dipl. inž. maš.
dr Dimitrije K. Voronjec, dipl. inž. maš.
dr Dragan B. Vuković, dipl. inž. maš.
dr Martin Bogner, dipl. inž. maš.
dr Goran Jankes, dipl. inž. maš.
dr Miloš Kuburović, dipl. inž. maš.
dr Miroslav Stanojević, dipl. inž. maš.
dr Branislav Jaćimović, dipl. inž. maš.