User Tools

Site Tools


Sidebar

Univerzitet u Beogradu

Mašinski fakultet

Katedra za procesnu tehniku


Резултати остварени на испиту из предмета Процесна енергетика који је одржан у суботу 16.06.2018.године (18.06.2018, ptadmin)

Резултати остварени на испиту Процесна енергетика који је одржан у суботу 16.06.2018.године објављени су у оквиру одељка Кутак за студенте-Процесна енергетика. Упис оцена ће бити организован у понедељак 18.06.2018.г и у уторак 19.06.2018.године у периоду од 9.00 до 10.00 у кабинету 6. Студенти који нису доставили извештај о лабораторијској вежби дужни су да исти доставе предметном наставнику пре уписа оцене у индекс.

Остварени резултати на предмету Процесна енергетика (18.06.2018, ptadmin)

У оквиру одељка Кутак за студенте -Процесна енергетика објављен је списак са оствареним поенима у оквиру наставних активности. Студенти који су обележени црвеном бојом у обавези су да доставе извештаје о лабораторијској вежби! Последњи термин за достављање извештаја је 25.06.2018.

Promena termina ispita (04.06.2018, ptadmin)

Ispiti iz predmeta Projektovanje, izgradnja i eksploatacija procesnih sistema i Tehnicki propisi u junskom ispitnom roku ce se odrzati u petak 08.06 od 12h. Ispit ce se odrzati u kabinetu 416.


wiki:o_nama:profesori_u_penziji:milan_antic

dr h.c. Milan Antić


ANTIĆ, MILAN (Smederevo, 1924. - Beograd, 2009.), diplomirani inženjer mašinstva, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu. U Smederevu je završio gimnaziju. Godine 194. godine je upisao studije na Tehničkom fakultetu u Beogradu a diplomirao 1951. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu. 1954. godine izabran je za asistenta za predmete Teorija lokomotivske vuče i lokomotive. Novembra 1959. saopštio je pred Upravom Mašinskog fakulteta svoj habilitacioni rad: „Metode za tačnije sračunavanje srednjeg indiciranog pritiska kod lokomotivskih parnih mašina“.

Za docenta za predmete Lokomotive i Oprema lokomotiva. izabran je 1960. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Za vanrednog profesora za predmet Lokomotive izabran je 1964. godine i reizabran 1969 godine dok je u zvanje redovnog profesora unapređen 1972. godine.

Bio je prodekan u periodu 1964. -1966. godine i dekan Mašinskog fakulteta od 1966. do 1969. godine. Šef Katedre za procesnu tehniku bio je od njenog osnivanja do 1982. godine.

U toku svoje inženjerske prakse, pored rada na Fakultetu aktivno je sarađivao:

u „Mašinoprojektu” - Beograd i u konstruktivnom birou Fabrike vagona „Dragoslav Đorđević-Goša” u Smederevskoj Palanci, na studiji novih tipova železničkih kola i njihovoj konstrukcionoj obradi i projektovanju njihovih prototipova;
u Odeljenju za železnička vozna sredstva Instituta SANU kao honorarni saradnik na problemima studija i ispitivanja radnog procesa parne lokomotive, na ispitivanjima mogućnosti primene domaćih ugljeva za loženje lokomotivskih kotlova. Pored toga, radio je na proučavanju i ispitivanju kotlovskih postrojenja termoelektrana i toplana Srbije, Bosne, Makedonije i Crne Gore, njihovog radnog procesa i mogućnostima ostvarenja racionalizacije iskorišćenja goriva i toplote;
od 1955. godine u Institutu za ugalj, a od 1-959. godine do penzionisanja 1989., u Zavodu za termotehniku Rudarskog instituta u Beogradu, u kojem je sa uspehom obrađivao niz važnih problema iz oblasti termotehnike i zaštite okoline.

U toku 1958. godine proveo je dva meseca na višem kursu (Cadres superieurs) koji redovno organizuje francuski Institut za goriva i energiju (Institut Fracaise des combustimbles et de l’energie u Parizu).

Od izbora za docenta 1960. godine predavao je iz predmeta Lokomotive, deo Lokomotivska parna mašina i oblast konstruisanja motornih lokomotiva, kao i predmet Oprema železničkih voznih sredstava studentima železničkog smera. Studentima Grupe za procesnu tehniku od školske 1970/71. predavao je predmet Industrijske peći i ložišta, a od školske 1981/82. godine i predmet Zaštita okoline. U centrima za vanredne studije predavao je i predmete Tehničko crtanje i Mašinske elemente.

U toku rada na Fakultetu od 1951. godine do odlaska u penziju, aktivno je učestvovao u radu (kao predsednik ili član) skoro svih stalnih i povremenih komisija Mašinskog fakulteta. Posebno treba istaći njegov izvanredno uporan i savestan rad kao prodekana za nastavu i dekana Mašinskog fakulteta (1964. -1968.), u periodu obimnih i složenih promena organizacije Fakulteta u celini. Ne manje aktivan bio je i u mnogim institucijama, forumima i organima u okviru Univerziteta i van njega.

Naučno-istraživačka delatnost profesora Milana Antića odvijala se u više, uslovno podeljenih uže stručnih oblasti železničkog, procesnog mašinstva i termotehnike: Proračuni i projektovanje železničkih vozila; Ispitivanje i projektovanje termotehničkih aparata i mernih uređaja; Istraživanja mogućnosti sagorevanja goriva, uglavnom lignita; Uslovi i mogućnosti primene gasovitih i tečnih goriva; Gasifikacija ugljeva i supstitucija energije produktima iz uglja; Pojava paljenja i niskotemperaturske oksidacije goriva; Smanjenje zagađivanja vazduha čvrstim česticama i oksidima sumpora sadržanih u dimnim gasovima iz termoenergetskih postrojenja; Ispitivanje i izrada analiza toplotne ekonomike fabrika; Termotehnička ispitivanja termoenergetskih postrojenja; Ispitivanje industrijskih postrojenja za razlaganje vazduha; Ispitivanje industrijskih peći i izrada rešenja racionalizacije postojećeg rada peći; Primena tehničkog kiseonika u visokotemperaturskim procesima proizvodnje magnezita, cementa, stakla, livenog gvožđa; Visokotemperaturska regeneracija granulisanog aktivnog uglja; Termička prerada gradskih i industrijskih otpadaka; Piroliza, gasifikacija i sagorevanje uljnih škriljaca; Razvoj, projektovanje i izrada laboratorijskih, poluindustrijskih i industrijskih pećnih postrojenja.

U periodu od 1953. do 1989. godine učestvovao je u realizaciji 250 naučnih i stručnih radova.

Radovi u oblasti konstruisanja železničkih vozila sadrže i prvi put kod nas primenjen proračun nosača rađen po savremenim koncepcijama teorije elastičnosti.

Rezultati istraživanja u oblasti projektovanja i ispitivanja termotehničkih aparata i mernih uređaja imaju visoku naučnu i stručnu vrednost. Realizacija ovih rezultata donela je i značajne tehno-ekonomske efekte.

Tokom svoje nastavničke, istraživačke i inženjerske delatnosti intenzivno je radio u više oblasti mašinske struke i njene primene u praksi u oblastima železničkog mašinstva, termotehnike i procesnog mašinstva. U tim oblastima njegov rad je usmeren raznoliko: bavio se studijama i istraživanjima, vršio mnogobrojna ispitivanja različitih postrojenja i opreme, radio projekte železničkih vozila, termoenergetskih postrojenja, opštih mašinskih postrojenja, držao predavanja iz oblasti eksploatacije tehničkih postrojenja, napisao skripta za predmete koje je predavao i mnoga korisna uputstva za rukovanje različitim termičkim uređajima. Svoja znanja iz ovih oblasti uspešno je godinama prenosio mlađim kadrovima u okviru mnogih predavanja, seminara i konsultacija.

Svojim naučno-istraživačkim i stručnim radom značajno je doprineo razvoju nauke u oblasti termotehnike i procesne tehnike i primeni nauke u praksi, doprineo je boljem poznavanju i razvoju do praktične primene mnogih termičkih postrojenja, posebno onih u velikim termoelektranama, što je bilo od nesumnjive koristi našoj industriji i termoenergetici.

Za stvaralački doprinos razvoju nastave i nauke u mašinstvu, razvoju visokoškolskih organizacija i afirmaciji naučnoistraživačke delatnosti fakulteta, dodeljen mu je 1991. godine počasni doktorat Univerziteta u Beogradu.

wiki/o_nama/profesori_u_penziji/milan_antic.txt · Last modified: 03/04/2018 13:08 by admin