User Tools

Site Tools


Sidebar

Univerzitet u Beogradu

Mašinski fakultet

Katedra za procesnu tehniku


Резултати остварени на испиту из предмета Процесна енергетика који је одржан у суботу 16.06.2018.године (18.06.2018, ptadmin)

Резултати остварени на испиту Процесна енергетика који је одржан у суботу 16.06.2018.године објављени су у оквиру одељка Кутак за студенте-Процесна енергетика. Упис оцена ће бити организован у понедељак 18.06.2018.г и у уторак 19.06.2018.године у периоду од 9.00 до 10.00 у кабинету 6. Студенти који нису доставили извештај о лабораторијској вежби дужни су да исти доставе предметном наставнику пре уписа оцене у индекс.

Остварени резултати на предмету Процесна енергетика (18.06.2018, ptadmin)

У оквиру одељка Кутак за студенте -Процесна енергетика објављен је списак са оствареним поенима у оквиру наставних активности. Студенти који су обележени црвеном бојом у обавези су да доставе извештаје о лабораторијској вежби! Последњи термин за достављање извештаја је 25.06.2018.

Promena termina ispita (04.06.2018, ptadmin)

Ispiti iz predmeta Projektovanje, izgradnja i eksploatacija procesnih sistema i Tehnicki propisi u junskom ispitnom roku ce se odrzati u petak 08.06 od 12h. Ispit ce se odrzati u kabinetu 416.


wiki:o_nama:profesori_u_penziji:dragutin_popovic

dr h.c. Dragutin Popović


POPOVIĆ, C. DRAGUTIN - ŠOĆA (Lipnički Šor, Šabac, 1919 - Beograd, 2008.),. diplomirani mašinski inženjer, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu. Gimnaziju je završio u Šapcu Studije mašinstva upisao 1945. godine na Tehničkom fakultetu u a završio 1950. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu kao prvi diplomirani inženjer prve posleratne generacije.

Jula meseca 1949, kao student IV godine, počeo, je da radi u grupi prof. Valerijana Markovića na projektovanju i konstruisanju mašina i uređaja za mehanizaciju za potrebe izgradnje prvih hidrocentrala u našoj zemlji (HE Zvornik, Jablanica, Međuvršje).

Septembra 1950. godine izabran je asistent Mašinskog fakulteta u Beogradu. Za docenta je izabran 1960., za vanrednog profesora 1965., a za redovnog profesora 1971. godine. Predavao je na redovnim studijama više predmeta: Fabrička postrojenja, Transportni uređaji, Čelične konstrukcije, Konstrukcije i proračun aparata i mašina za mehaničke i hidromehaničke operacije, na mašinskim fakultetima u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, i odeljenjima Mašinskog fakulteta u Kraljevu i Užicu.

Na poslediplomskim studijama predavao je: Metode u projektovanju složenih sistema, Teoriju projektovanja, Tehnološka predviđanja na mašinskim fakultetima u Beogradu, FTN u Novom Sadu i Mostaru. Zajedno sa prof. Jovanom Šelom, osnivač je grupe za Procesnu tehniku u nastavi na Mašinskom fakultetu u Beogradu i utemeljivač više nastavnih disciplina u toj oblasti. Bio je mentor pri izradi 6 magistarskih i 7 doktorskih radova. Bio je prodekan i dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu u periodu od 1967 do 1977. godine.

Pored rada u visokoškolskom obrazovanju i nauci, neposredno je bio aktivan u struci: radio je kao šef konstrukcionog biroa i tehnički savetnik u preduzeću „Termoelektro” (kasnije „Minel“), kao i za druge proizvodne i projektne organizacije. Učestvovao u osnivanju novih fakulteta i odeljenja. Utemeljivač je odseka za procesnu tehniku n Mašinskom fakultetu u Beogradu. Bio je predsednik Izvršnog odbora Republičke Zajednice nauke, član radne grupe za univerzitetska istraživanja u Komitetu za Nauku i tehnologiju OECD-a.

Objavio 2 udžbenika, 2 pisana predavanja za poslediplomske studije i preko 180 naučnih i stručnih radova; u tome preko 70 realizovanih projekata i konstrukcija za mehanizaciju transporta i procesnu tehniku. Organizator i učesnik brojnih naučnih i stručnih kongresa i konferencija. Proveo školsku godinu na TVŠ u Darmštatu (1953-54) i posetio više poznatih fakulteta u Evropi i SAD. Bio je predsednik Izvršnog odbora Republičke Zajednice nauke, član radne grupe za univerzitetska istraživanja u Komitetu za Nauku i tehnologiju OECD-a.

Najveći deo istraživanja posvetio razvoju Projektovanja kao posebne naučne i nastavne discipline i primeni sistemske metodologije u projektovanju. Vodio izradu Strategije razvoja mašinogradnje i radio na izradi Strategije Naučno-tehnološkog razvoja Srbije. Za stvaralački doprinos razvoju visokoškolske nastave i nauke u mašinstvu i afirmaciji naučnoistraživačko^ rada Mašinskog fakulteta i saradnje s privredom, dobio brojne plakete, povelje, Orden rada sa Crvenom Zastavom i počasni doktorat Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Beogradu 1991. godine. Preminuo je i sahranjen u Beogradu 2008. godine.

Izvod iz bibliografije prof. D. Popovića:

1. Popović, D.: Fabrička postrojenja, Mašinski fakultet, Beograd 1962,1965.
2. Popović, D., Strategija tehnološkog razvoja mašinogradnje i elektro- mašinogradnje (svodna verzija), Zajednica mašinogradnje i elektro- mašinogradnje, Beograd, 1986. (Dokument NS SR Srbije).
3. Popović, D., Glavni pravci razvoja mašinogradnje Jugoslavije, u: „Tehnologija i razvoj”, Jugoslovenska naučna tribina, Beograd, 1989. 
4. Popović, D.: Mehaničke operacije u hemijskoj industriji, predavanja na seminaru „Oprema za hemijsku industriju“, SMEITS 1970.
5. Popović, D.,. Jankulović, A., Sistemski prilaz u razvoju i projektovanju [proizvoda, procesa, složenih sistema] - Adekvatna sistemska metodologija. „IIS '05”, Herceg Novi, septembar 2005.

Projekti:

1. Marković, V., Dedijer, S., Popović, D.:Konstrukcija uređaja i mašina za mehanizaciju građevinskih radova na X. E. Mavrovo, 1952.
2. Marković, V., Dedijer, S., Popović, D.: Projekat mehanizacije transporta uglja za fabriku „Zorka”, Šabac, 1955.
3. Popović, D.: Projekat lančanog transportera za prenos balvana, za Mojkovac, 1955.
4. Popović, D.; Proračun i konstrukcija mehanizama kabl krana za HE Međuvršje.
5. Popović, D.: Proračun i konstrukcija transportera sa gumenom trakom, kapaciteta 20 t/čas, dužine 50 m.
6. Dedijer, S., Popović, D.: Projekat i konstrukcija mostovskog krana 275/50 tona, raspona 22, 5 m, za mašinsku halu HE Đerdap, rađeno za ILR, Železnik, 1966.
7. Dedijer, S., Popović, D.: Projekat i konstrukcija mostovskog krana 550/50 tona, raspona 22, 5 m, za mašinsku halu HE Đerdap, rađeno za „ILR“, Železnik, 1966.
8. Popović, D.: Projekti više mašina iz prehrambene industrije (prerada mesa),
9. sa saradnicima, mašine za seckanje, elevatori, konvejerska spuštalica, duplikatori 150 do 500 lit. autoklavi za sterilizaciju konzervi, aparati za ekstrakciju i dr., za preduzeće „Termoelektro”.
10. Popović, D.: Proračun i konstrukcija aparata za sterilizaciju, zapr. 2. 500 lit.
11. Popović, D.: Studije i idejni projekti industrijskih i komunalnih hladnjača kapaciteta 10 do 60 t/dan.
12. Popović, D.: Studije i idejni projekti više klanica sa hladnjačom za Pakistan i Kolumbiju, rađeno za „Termoelektro”, Beograd.
13. Popović, D. Glavni projekti visećeg transporta u industrijskim klanicama i hladnjačama u Vrbasu, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i Šapcu.
14. Popović, D.: Studija i mašinsko- tehnološki projekat postrojenja za preradu otpadaka animalnog porekla vlažnom ekstrakcijom kapaciteta 2, 4 i 6 tona po punjenju(izvedeni objekti: Belje, PK Beograd, Svetozarevo i dr).
15. Popović, D.: Idejni projekat mehanizacije istovara uglja iz železničkih vagona i manipulacija na skladištu, kapaciteta 15t/čas, za fabriku „Zorka”, Šabac.
16. Popović, D.: Idejni projekat mehanizacije istovara uglja iz železničkih vagona i manipulacija na skladištu, kapaciteta ZOt/čas, za Remontni zavod Čačak.
17. Popović, D.: Idejni projekat mehanizacije istovara uglja iz železničkih vagona i manipulacija na skladištu, kapaciteta bOt/čas, za Industrijsku kotlarnicu „Zavodi Crvena zastava”, Kragujevac.
wiki/o_nama/profesori_u_penziji/dragutin_popovic.txt · Last modified: 03/04/2018 11:40 by admin