User Tools

Site Tools


Sidebar

Univerzitet u Beogradu

Mašinski fakultet

Katedra za procesnu tehniku


Резултати остварени на испиту из предмета Процесна енергетика који је одржан у суботу 16.06.2018.године (18.06.2018, ptadmin)

Резултати остварени на испиту Процесна енергетика који је одржан у суботу 16.06.2018.године објављени су у оквиру одељка Кутак за студенте-Процесна енергетика. Упис оцена ће бити организован у понедељак 18.06.2018.г и у уторак 19.06.2018.године у периоду од 9.00 до 10.00 у кабинету 6. Студенти који нису доставили извештај о лабораторијској вежби дужни су да исти доставе предметном наставнику пре уписа оцене у индекс.

Остварени резултати на предмету Процесна енергетика (18.06.2018, ptadmin)

У оквиру одељка Кутак за студенте -Процесна енергетика објављен је списак са оствареним поенима у оквиру наставних активности. Студенти који су обележени црвеном бојом у обавези су да доставе извештаје о лабораторијској вежби! Последњи термин за достављање извештаја је 25.06.2018.

Promena termina ispita (04.06.2018, ptadmin)

Ispiti iz predmeta Projektovanje, izgradnja i eksploatacija procesnih sistema i Tehnicki propisi u junskom ispitnom roku ce se odrzati u petak 08.06 od 12h. Ispit ce se odrzati u kabinetu 416.


wiki:o_nama:profesori_u_penziji:dimitrije_voronjec

dr Dimitrije Voronjec

redovni profesor u penziji

(30.07.1936. – 23.09.2017.)


Prof. dr Dimitrije Voronjec, rođen je 30. jula 1936. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu, i maturirao 1954. godine u XIV beogradskoj gimnaziji. Prof. Voronjec je po nacionalnosti Rus, potomak je Konstantina Voronjeca, koji je kao mladić sa velikom grupom izbeglica došao iz Rusije, i koji su posle Oktobarske revolucije našli novu domovinu u Kraljevini Jugoslaviji i Srbiji. Bio je to izuzetan deo ruskog društva i inteligencije, i taj skoro nemerljiv ljudski potencijal, u godinama koje slede, izvršiće strahoviti uticaj na Kraljevinu i značajno doprineti sveukupnom razvoju Srbije, pre svega, na polju nauke, kulture i umetnosti. Medju njima, Kostantin i Dimitrije Voronjec, postali su, kroz više generacija, nosioci obrazovanja domaćih stručnjaka na tehničkim fakultetima, gdje su radili mnogi ruski naučnici i univerzitetski profesori poput Laskareva, Saltikova, Bilimoviča, Farmakovskog, Saljnikova.

Na Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, upisao se 1954. godine, gde je diplomirao 1960. godine. Magistarski rad na temu „Temperaturski granični sloj na brzorotirajućim krivolinijskim konturama” odbranio je 1966. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je, kao dvogodišnji stipendista Humboldt-ove fondacije, na Tehničkom Univezitetu u Karlsruhe (Nemačka) sa doktorskim radom „Beltrami-Stromung auf Kugelflachen” 1969. godine.

Na Katedri za termomehaniku Mašinskog fakulteta u Beogradu izabran je za asistenta 1962. godine, za docenta 1971, vanrednog profesora 1978, i redovnog profesora 1982. godine. Na matičnom fakultetu, kao i na fakultetima u Podgorici, Valjevu, Kraljevu i Užicu, predavao je predmete: Termodinamika, Tehnološke operacije, Sušare, Termotehnika i Osnove procesne hemije na osnovnim i diplomskim studijama, a na tadašnjim poslediplomskim studijama predavao je više predmeta iz šire oblasti Termodinamike.

Bio je šef Katedre za termomehaniku Mašinskog fakulteta u Beogradu od 1983. do 2001., a prodekan za nastavu 1985-1989.

Od 1990. godine je bio je delegat Jugoslavije u Evropskoj federaciji za hemijsko inženjerstvo (Odeljenje za sušenje), 1993. imenovan je za eksperta Saveznog Ministarstva za nauku i tehnologiju (Termodinamika, Procesna tehnika, Sušenje, Energetika), 1997. godine je dobio Medalju Jugoslovenskog društva za KGH, a 1998. godine plaketu Jugoslovenskog društva za Procesnu tehniku.

Od 2000. godine je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), a 2002. godine izabran je za inostranog člana Russian Academy of Architecture and Constructional Sciences.

Takođe, bio je član više naučnih i stručnih društava - GAMM Society (Nemačka), Society of Drying technology (SAD), Society of Thermal engineers of Yugoslavia and Serbia, Jugoslovenskog Society of Appllied Mathematics and Mechanics of Yugoslavia and Serbia. .

Prof. Voronjec je više puta boravio na studijskim posetama u Nemačkoj, Norveškoj i Rusiji, tokom kojih je održao niz predavanja po pozivu u Institute for Fluid Dynamics, Karlsruhe – 1976-2001, Institute of thermophysics SO AN SSSR Novosibirsk (1980), Institut za fiziku minerala AN SSSR, Moskva (1992) i University in Bitola, (Republic of Macedonia) (1996).

Najznačajniji načni doprinos prof. Voronjec je dao u oblastima teorijske i primenjene termodinamike, kombinovanog prenošenja toplote i materije u procesima konvektivnog sušenja, analogiji procesa prenošenja, termodinamike višekomponentnih sistema i hemijske termodinamike i racionalnom korišćenju energije,. Posebno je značajno učešće profesora Voronjeca u programu istraživanja procesa sušenja poljoprivrednih proizvoda, koji je objedinio rad veće grupa istraživača u Laboratoriji za termotehniku i energetiku, Instituta u Vinči i Mašinskog Fakulteta. Njegovo aktivno učešće u planiranju, usmeravanju i realizovanju ovih istraživanja u saradnji sa dr Miodragom Stefanovićem, i uz stalnu saradnju sa industrijom, značajno je doprinelo njihovoj uspešnoj realizaciji.

Profesor Voronjec je smatrao da se inženjerstvo, unapređenje klasičnih, a posebno razvoj novih tehnologija, mora zasnivati na fundamentalnim istraživanjima i saznanjima. Iako je njegovo osnovno interesovanje bilo usmereno ka fundamentalnim pitanjima termodinamike, kao osnove termotehnike i termoenergetike, profesor Voronjec je veliku pažnju posvećivao praktičnoj primeni tih fundamentlnih naučnih saznanja. Zbog toga je tokom svog radnog veka stalno sarađivao u istraživačkim programima koji su za potrebe domaće industrije.

Osnovni cilj istraživanja procesa sušenja u Institutu u Vinči bio je prikupljanje podataka neophodnih za potvrđivanje odredjenih teorijskih pristupa. U toku realizacije ovih višegodišnjih istraživanja, pod njegovim rukovodstvom odbranjeno je više magistarskih i doktorskih disertacije. Profesor Voronjec je takodje osmislio više od 50 eksperimentalnih istraživanja u okviru diplomskih radova studenata Mašinskog fakulteta.. Rezultati ovih istraživanja poslužili su da se na potpuno novim principima razvije više novih tehnologija sušenja, i zatim projektuje, proizvede i pusti u pogon više desetina industrijskih postrojenja za sušenje žitarica i voća. Ova dvadesetogodišnja istraživanja, na njegov predlog nazvana su u stručnoj i naučnoj literaturi - “Vinčanska škola sušenja”

Rezultate svojih istraživanja, kao rukovodilac ili saradnik na više od 15 projekata koji su finansirani od strane nacionalnog ministarstva nauke,objavio je u više od 180 naučnih i naučno-stručnih radova objavljenih u međunarodnim i domaćim časopisima, i zbornicima radova međunarodnih i domaćih kongresa. Među njima, po svom značaju se izdvajaju radovi:

Milojević D., Sefanović M., Voronjec D., Teplo i massoperenos pri konvektivnoj suški zernastih materijalov v plotnom sloe, Termomassoobmen VI, Tom , p 120-127, Minsk, 1980
M. Stefanović, G.Kanevče, D.Voronjec, P.Kuc, Izotermii sorbcii i desorpcii, energija svazi vlagi model materijalov, VII Vsesojuznaja konferencija o teplo-masso obmene, SSSR, Minsk, 1984
S. Rackov, D. Voronjec: Diffusion-effusion model of controlled atmosphere with evaluation of transparency coefficient in special purpose buildings, In: Heat and Mass Transfer in Building Material and Structures, pp. 71-78, Hemisphere, New York, 1990. i
Stefanović M., Voronjec D., Stakiš M., Urošević M., Kozić Dj., Some Thermodynamical Problems of Processes in a Capillary Porous Colloidal Bodies during Convective Drying, Russian Journal Engineering Thermophysics, Vol. 5, 4 (1994) 347-359.
D. Voronjec, D. Antonijevic: Drying potential of humid air – a Thermodynamical Analysis, Int. J. Drying Technology, Vol. 14, No 7-8, pp. 1750-1762, 1996.

U svom profesionalom radu prof. Voronjec veliku pažnju je posvećivao nastavnim obavezama i radu na udžbeničkoj literaturi. Kao autor ili koautor napisao je 17 knjiga, od čega 2 dve monografije, od kojih je većina doživela više izdanja, a jedna je objavljena i u Rusiji (Д. Вороњец, Ђ. Козић: Влажн воздух – термодинами~еские своjства и применени], пп. 135, Енергоатомиздат, Москва, 1984.

Pored toga, u delu svoje pedagoške karijere, prof. Voronjec je bio mentor oko 170 diplomskih radova, 26 magistarskih i 22 doktorska rada na mnogim fakultetima na teritoriji bivše SFRJ.

Posebno značajan doprinos razvoju nauke u Srbiji i Jugoslaviji, prof. Voronjec je ostvario svojom širokom međunarodnom naučnom saradnjom i obezbeđivanjem naučnih i stručnih usavrašavanja čitavim generacijama mladih asistanata i naučnika, koji su danas postali nosioci nastavnog, naučnog i stručnog razvoja svojih fakuteta i institutima, kako u Srbiji, tako i u mnogim zemljama u okruženju, nekadašnjim republikama bivše SFRJ – Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini.

Međutim, sve prethodno bilo bi samo prosto nabrajawe činjenica, a da se ne kaže da je prof. Dimitrije Voronjec bio i veoma društven čovek sa mnogo različitih interesovanja.

Bio je velemajstor u igri Bridža, i učesnik mnogih međunarodnih Bridž turnira, igrao je tenis od mladih dana sve do nedavno. Voleo je društvo i bio omiljen i kod nastavnika i kod studenata, a proslave diplomskih radova i doktorata na njegovoj Katedri bile su čuvene na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Zbog svih svojih nastavnih, naučnih i drušvenih aktivnosti ostaće dugo u sećanju svojih kolega i učenika.

wiki/o_nama/profesori_u_penziji/dimitrije_voronjec.txt · Last modified: 02/04/2018 13:55 by admin